Kad smo stigli u Zagreb, smjestili smo se u hotel. Razgledali smo grad i pogledali prvu projekciju. Prije prikazivanja projekcije, jedna djevojka i ja dale smo izjavu za HRT. Nakon toga upoznala sam je i zajedno smo se družile naredna tri dana. Iznenadilo me koliko dobrih filmova snimaju moji vršnjaci. Drugi je dan bio naporniji. Ujutro smo ustali u 7:30, doručkovali i krenuli pogledati drugu projekciju. Poslijepodne su nas čekale još tri projekcije. Bilo je odlično gledati filmove jer smo Dina (moja nova prijateljica) i ja komentirale apsolutno sve. Učitelj je uvijek brinuo o tome je li sve u redu. Poslije tako napornog dana bilo je lijepo navečer družiti se s cimericom u sobi. Svaki smo se dan  vozili od hotela do kina Tuškanac, 20-ak minuta tramvajem. Kao maloj bilo mi se super voziti tramvajem, ali više mi se to ne sviđa zbog velike gužve. Treći je dan sedmeročlani žiri komentirao filmove. Svatko od njih izdvojio je neki od filmova koji ga se jako dojmio. Meni se jako svidio jedan animirani film. Tijekom smotre razmišljala sam o idejama za novi film. Bilo bi lijepo snimiti neki igrani film. Mislim da je veliki uspjeh to što je naš film uvršten u Smotru. Od 90 prijavljenih, prošlo ih je 48, a 13  filmova su snimili srednjoškolci. 

 Poslije završetka smotre vratili smo se u Strahoninec. Jako je lijepo iskustvo prisustvovati takvom događaju. Zahvaljujem se filmskoj skupini, a posebno učitelju Mariju na dobrome društvu. 

Piše: Neda Grabrović, 7.b